SLEDEĆA RADIONICA: 12. maj, 18-21h, hotel Zira, Beograd

Odvikavanje od pelena

Njeno veličanstvo noša. Pre nego što sam počela sa skidanjem pelena mojoj devojčici, mnogo sam razmišljala o tom procesu. Prvo čega sam se setila bilo je moje učenje o noši na studijama. Verovali ili ne, ona se provlačila kroz razne predmete kao što su: mentalna higijena, psihijatrija, pedijatrija… I mnogo se pominjala njena važnost u formiranju ličnosti i odrastanju kod deteta. Zanimalo me je kada mama skinula pelene meni i mom bratu, šta je radila po tom pitanju moja tetka, strina, pitala sam i prijatelje koji imaju decu o njihovom iskustvu, pa me je zanimalo šta piše na internetu, a u parku sam dobila brdo saveta od mnogih baka, mama, dadilja... I u moru tih saveta i tuđih iskustava sve to deluje kao neki ozbiljan projekat (što i jeste) koji je potrebno sagledati sa svih strana. Posvetila sam se tom projektu i skinula Martini pelene sa 18 meseci. Ovo je moje uputstvo kako da to lako izvedete i čega da se pridržavate:

Prvo što sebe upitate jeste: da li je moje dete spremno za nošu?

Dokazano je da tek sa 18 mesec  deca mogu da kontrolišu sfinktere mokraćne bešike i creva, ali ćete isto tako čuti kako su neka deca to savladala i pre tog perioda, a druga mnogo kasnije, ok neka istraživanja kažu da kod devojčica to ide brže nego kod dečaka, kao i da postoji genetski faktor.

Znak da je vaše dete spremno za odvikavanje od pelena jeste kada primetite da u toku igre zastane i skoncentriše se na trenutak dok kaki ili piški; neka deca će vam reći da su “nešto radila u peleni”, neka će da  vuku svoje pelene i pokazuju da ih presvučete, a neka će da se nameste u ležeći položaj i tražiti da ih presvučete. Još jedan znak koji ukazuje na to da je dete spremno za nošu jeste ako se desi da napravi baricu u noši dok nema pelene ili pored sebe, i zagleda se znatiželjno u istu. Dete će vam pokazati interesovanje i ako vas prati u toalet i posmatra šta vi radite na WC šolji, a nekada vas i oponašati. I još jedan znak može biti da pelena tokom noći ostane suva.

Priprema za nošu

Ako primetite da vaše dete pokazuje interesovanje, stavite ga na nošu. Neka to bude kroz igru, i naravno, vodite računa da je dete u tom periodu zdravo, da nije nervozno zbog izbijanja zubića.

Važan faktor je i godišnje doba, sigurno je mnogo lakše ako se upustite u ov,u avanturu kada je leto. Leti ćete moći da razgolitite dete i ostavite ga da po kući bude samo u gaćicama kada ste napolju mnogo će biti lakše da promenite presvlaku, ali obavezno se naoružajte strpljenjem, budite još u početku svesni da taj proces može trajati nedeljama, pa i mesecima, i da se ne uči za jedan dan.

Tako sam i ja počela: osluškivala, osluškivala i prvo što sam uradila jeste da sam kupila Daj daj pelene za odvikavanje od bambusovog vlakna (http://dajdaj.com/sr/stranica/8-sta-su-daj-daj-pelene). Dobro sam sagledala sve njihove prednosti a to je da je taj materijal božanstveno mekan, imaju zaštitne gaćice koje ne propuštaju, lako se peru na 60 stepeni i ono što mi je još bilo važno - ne peglaju se. Kada sam počela da ih koristim primetila sam da moja devojčica oseća da je mokra i da polako postaje svesna da se nešto desilo u toj peleni. Zatim sam kupila nošu, pokazalajoj je, i polako objašnjavala da može, kad bude htela, da proba i sedne. U početku sam je stavljala da sedne i obučena, a onda sam uvela da je posle svakog spavanja (noćnog i popodnevnog) stavljam da sedne na nošu bez obzira na to da li se probudila sa mokrom pelenom ili ne. I da, bilo je leto i sve ovo što delim sa vama delila sam kao moju strategiju i sa mojim partnerom, mamom, svekrvom, dadiljom, odnosno sa svima koji su takođe ušli u proces navikavanja na nošu. Kada sam je stavljala da sedne vodila sam računa da joj nečim okupiram pažnju naravno kroz igru, čitanje knjige ili gledanje omiljenog crtaća. Tako je to postala naša rutina. Posle tri nedelje korišćenja Daj daj pelena i vođenja na nošu nakon spavanja  (a i nutkanja kad god mi se učini da bi ona nešto radila), rešila sam da joj skinem pelene i obučem gaćice. U mom slučaju ona je prvo počela da kaki na noši. S mokrenjem je to išlo nešto sporije jer mi je bilo teže da da primetim kad joj se piški, a i njoj da meni da signal o tome, ali već nakon  samo nedelju dana počela je polako da na vrlo kratko zadrži mokrenje i sedne na nošu. Naravno, do tada se mnogo puta desilo da se upiški u te iste gaćice od bambusa, ili na parket, ili na tepih. Međutim, kad god bi se to desilo nismo je grdili niti se ljutili na nju, već smo stalno ponavljali da sledeći put kaže, i da je noša uvek blizu i čeka na nju da napravi baricu ili kaku. Uvek sam sebi ponavljala: pohvali je ali bez preteranog oduševljavanja. I tako je bilo: uek bismo virnule kad bi ustala i znatiželjno gledale šta ima u njoj ali joj u početku nisam pokazivala kako to bacam u WC šolju i puštam vodu jer sam znala da to bacanje nečega što je njeno da izazove blokadu ubuduće. Taj čin bacanja sadržaja noše u WC šolju i oduševljenja time što je uspešno obavila posao na noši došao malo kasnije, kao i korišćenje adaptera za WC šolju.

Potom je usledilo moje pitanje šta ću kada smo napolju i igramo se sa decom u parkiću. Pokušala sam sa učenjem: ajde da to sada radimo u travici, pa pored drveta, pa traženje da joj neko od drugara pokaže kako to radi napolju, ali sam na kraju ipak rešila da nosim nošu napolje. Bilo je teško, glomazna noša, ja tada trudna skoro do zuba, osmi mesec, ali rešena da uspemo jer smo na pola puta i nema vraćanja. Sećam se da mi je velika podrška u parku, kad god bi se Martina upiškila u gaćice, bila jedna baka koja je čuvala unuku, i koja me je uvek hrabrila: „Ne odustaj, nudi je na pola sata i uspećeš ubrzo“, savetovala me je. I tako je i bilo. Za čitavih 10 dana od kada sam joj obukla gaćice i naučila je da kaže: „Kaki, kaki Ina“, mi bismo brzinom svetlosti prinosili njeno veličanstvo NOŠU i bili veoma ponosni, a ja najviše.

 

Credit: Monroe's Dragonfly via VisualHunt /  CC BY-NC-ND

Ubrzo sam nabavila i nošu na rasklapanje sa sve kesicama koje se montiraju na nju, pa smo imali razne scene kada nam se prolaznici osmehuju a moja Martina sedi na noši u travi, na trotoaru i jede svoju užinu. Od 18. meseca više nismo koristili pelene, izuzev noću kada smo koristili bambusice Daj daj koje smo takođe izbacili za dva meseca kada sam videla da joj je pelena postala suva tokom cele noći.

I eto, zaključak je: osluškujte dete, ne forsirajte ja ako ono odbija, budite smireni i taktični, uključite ukućane, obavestite vaspitačicu u vrtiću, ne grdite i ne kažnjavajte dete ako se nekada i desi da to sve završi na sofi, tepihu i potrudite se da vam dete do treće godine skine pelene.

 

Dušica Dišić Kovačević, Vms babica, sertifikovani edukator psihofizičke pripreme i prenatal pilatesa i joge

Foto: Visual Hunt

Credit: Monroe's Dragonfly via VisualHunt /  CC BY-NC-ND