SLEDEĆA RADIONICA: 12. maj, 18-21h, hotel Zira, Beograd

Porođaj – trauma ili iskustvo za pamćenje?

 

Iako trudnoća za većinu žena predstavlja period nestrpljivog iščekivanja da se upozna sa svojom bebom, ona je ujedno i period kada se aktiviraju mnogi od naših strahova sa kojima možda nismo raskrstili u prethodnim životnim fazama. Negde sam pročitala da se žena porađa onako kako živi, i sve više sam uverena da ima istine u toj rečenici. Ako je žena perfekcionista i strahuje od potencijalne greške u stvarima koje radi, onda je vrlo verovatno da će u porođajnu salu ući sa strahom da nešto neće raditi kako treba (od pravilnog disanja do ulaganja napora da omogući bebi da izađe na svet). Ako je opterećena kontrolom, vrlo verovatno će nastojati da sve faze porođaja bolje zna od samih doktora i strahovaće da joj nešto ne promakne ili ne krene po zlu.

 

Priče koje kreiraju našu sliku porođaja najčešće potiču od majki, baki i prijateljica koje su kroz to iskustvo prošle, i u većem broju slučajeva prožete su negativnim značenjima pa tako često čujemo izjave o nepodnošljivom bolu, porođajnim mukama, iznenadnim komplikacijama itd.  Nije retkost ni da nam majke govore da ćemo konačno videti kroz koji su pakao one prošle kad su nas donele na svet. Prema pojedinim istraživanjima ono što u najvećoj meri određuje način na koji ćemo doživeti porođaj jesu upravo priče naših majki koje unosimo u sopstvena iskustva. Samim tim nije ni čudno zašto tako mnogo žena strahuje od porođaja – malo ko nam kaže da je porođaj jedno divno iskustvo.

 

Uverenje da je porođaj muka koja mora da se preživi čini nas sklonim da se u ovo iskustvo upustimo sa jednim pasivnim stavom pa tako nailazimo na izjave poput “idem da me porode” prepuštajući se medicinskom osoblju da obavi sav posao.

 

Strah od nepoznatog

Strah od porođaja čini da o njemu ne samo da ne želimo da razmišljamo već izbegavamo bilo kakvo informisanje o tome kako porođaj izgleda. Ono čega međutim nismo svesni je da strah od porođaja nije ništa drugo do strah od nepoznatog pa je tako jedini način da ga iskorenimo pažljivo upoznavanje sa svim fazama porođaja, kao i zauzimanje jednog aktivnog stava prema ovom događaju kroz adekvatnu pripremu.

 

Strah od bola

Pored faktora nepoznatosti koji igra svoju ulogu u stvaranju straha od porođaja, važan je i stav koji imamo prema samom bolu tj. naša frustraciona tolerancija. Ako smo uvereni da je bol nešto protiv čega moramo da se borimo, što po svaku cenu treba da izbegnemo i što ne možemo da podnesemo, u sam porođaj upustićemo se kao u svojevrsni rat protiv bola pa su samim tim male šanse da ga doživimo na pozitivan način.

 

Kreirajte svoju priču

 

Ako ste bile izložene uglavnom traumatičnim pričama žena iz vašeg okruženja o tome kako porođaj izgleda, umesto da ih nekritično usvojite pokušajte da kreirate svoju sopstvenu priču o ovom veoma intimnom iskustvu.  Informišite se o svim fazama porođaja, krenite na psihofizičku pripremu koja je danas sve više zastupljena i praktikovana u našoj sredini. Kada budete upoznati sa svim momentima koji vas čekaju od trenutka kada počnu kontrakcije do odlaska u bolnicu i porođajnu salu najveći deo straha od porođaja će da iščezne jer ćete vi znati šta je to što vas čeka. Kada budete naučili tehnike disanja, znaćete da vi i vaša beba zajednički radite na tome da ona dođe na svet, umesto da pasivno i u strahu čekate da se to samo od sebe desi. Određeni stepen bola, sa ili bez epidurala, ćete iskusiti ali ako izaberete da na njega gledate kao na sastavni deo iskustva koje se završava dolaskom jednog malog bića na svet, onda vam ni taj bol neće više delovati tako nepodnošljiv. Uverena sam da porođaj može biti događaj za pamćenje ako izaberemo da o njemu kreiramo sopstvenu priču kroz adekvatnu pripremu i viđenje sebe  kao aktivnog učesnika u rođenju deteta.

 

Mia Popić, psihoterapeut

Foto: Shutterstock