U procesu pripremanja na novu životnu ulogu - ulogu majke, žena prolazi više faza psihološke pripreme. Jedna od tih faza podrazumeva proces fantaziranja, maštanja i zamišljanja sebe u ulozi majke. Većina žena u tom procesu preispituje ulogu svoje majke u odrastanju i vaspitanju, redefiniše i kreira sebe u ulozi majke. Tokom tog procesa, ponekad se sklizne u idealizaciju, zbog koje mnoge žene, u preteranoj želji da što više pruže svom budućem detetu, očekuju od sebe da budu savršene majke. Dok žena, što na svesnom, što na podsvesnom nivou stvara sliku sebe kao majke, ona stvara sliku i svog budućeg deteta. Ovo se naročito intenzivira kada sazna pol deteta, i u poslednjim nedeljama trudnoće. Maštanja polaze od toga kako će beba izgledati, pa do toga kakve će osobine imati. I u ovom procesu su česta iskliznuća ka idealizaciji, te žena počinje da išćekuje idealnu bebu. Ovi procesi psihološke pripreme imaju svoju dobru i lošu stranu. Sa jedne strane ženi, barem na podsvesnom nivou, smanjuju stepen neizvesnosti, ali mogu biti izvor poteškoća kada se žena suoči sa relanošću- niti će ona biti savršena majka, niti će roditi savršenu bebu.
Rani emocionalni odnos majka-dete je od presudnog značaja za razvoj ličnosti deteta. Kroz verbalni i neverbalni proces interakcije i razmene osećanja sa majkom, dete formira svoju ličnost. Klinički i razvojni psiholozi ovaj proces sagledevaju kroz razvojne faze. Emocionalno gledano, u prvim danima i mesecima života, beba usložnjava svoje emocije i stiče osnove njihovog artikulisanja. U prvim mesecima dete uči emocionalnu razmenu sa drugima, pre svega kroz kontakt sa majkom. Dete, na izvestan način, upija emocije svojih roditelja. Ukoliko su roditelji uznemireni, ljuti ili uplašeni, i ono će se osećati istovetno. Takođe, ukoliko su roditelji stabilni, smireni i puni ljubavi, ove emocije će se preneti i postati karakteristika detetove ličnosti.
Slađana Đorđević, master psihologije, psihoterapeut
Foto: Shutterstock
